PRAVNE INFORMACIJE ZA ŽRTVE NASILJA

U principu, da. Međutim, da li će vam u praksi advokat biti i dodeljen zavisi od konkretne situacije i odluke organa uprave, kojem ste podneli zahtev. Organ uprave procenjuje da li je zastupanje pred sudom neophodno i da li će vam dodeliti zastupnika. Ukoliko organ proceni da vam je potrebna besplatna pravna pomoć, uputiće vas na pružaoca koji je prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći upisan u registar pružalaca besplatne pravne pomoći.

Nije. Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.

Morate da podnesete zahtev za besplatnu pravnu pomoć. Zahtev podnosite nadležnoj službi u opštinskoj ili gradskoj upravi, prema mestu svog prebivališta ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Zahtev možete podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje vi odredite. To lice uz zahtev mora da priloži dokaz o pravu zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.

Zahtev se podnosi na  posebnom  obrascu. Obrazac je u formi pitanja i ima prostor za odgovore. U obrazac ćete upisati osnovne podatke o sebi, naprimer, lično ime, prebivalište ili boravište i broj telefona ako imate / ako postoji. Opisaćete svoj problem, što jasnije i detaljnije umete, odnosno zbog čega tražite besplatnu pravnu pomoć.

Do obrasca možete doći na nekoliko načina:

1. Obrazac za besplatnu pravnu pomoć možete dobiti u zgradi opštinske/gradske uprave. Ako ne znate gde se nalazi kancelarija za besplatnu pravnu pomoć, obratite se portiru. Opština bi trebalo da ima određenu službu ili osobu za to i na portirnici su dužni da vam to kažu.

2. Obrazac je dostupan i na našem sajtu, kliknite na: https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/knowledgebase/obrazac-zahteva-za-odobravanje-besplatne-pravne-pomoci/ i možete ga skinuti i popuniti ručno ili direktno na internetu.

3. Ako nemate kompjuter ili niste vešti da skinete obrazac, možete se obratiti ženskoj grupi u vašem mestu koje će vam odštampati obrazac. Spisak organizacija koje pružaju podršku ženama koje su preživele nasilje u porodici možete videti na sledećem linku: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija

Popunjeni zahtev predajete u opštinskoj upravi organu nadležnom za besplatnu pravnu pomoć.

Redosled je ovakav: Žrtva prijavljuje nasilje u porodici – policija privodi mogućeg nasilnika – nadležni policijski službenik, koji je završio specijalizovanu obuku, procenjuje rizik – ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, (-) donosi naređenje kojim učiniocu izriče hitnu meru.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere (mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj).

Nadležni policijski službenik dostavlja obaveštenje o izricanju hitnih mera zaštite osnovnom javnom tužiocu (-), centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtvu nasilja pismeno obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena.

Javni tužilac može zadržati osumnjičenog radi saslušanja i to najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. U tom periodu, prikupljaju se podaci o izvršenom delu. Javni tužilac dužan je da sačini zapisnik o saslušanju osumnjičenog. Napominjemo da prilikom saslušanja, osumnjičeni mora da ima branioca, bilo da ga sam angažuje bilo da mu branilac bude postavljen po službenoj dužnosti.

Osim toga, posle prijema obaveštenja o izricanju hitnih mera, osnovni javni tužilac vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, podnosi predlog sudu da se hitna mera produži.

Rok za podnošenje pomenutog predloga sudu je 24 časa od trenutka uručenja naređenja licu, kojem je izrečena hitna mera.

Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište/boravište žrtve.

Sud vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika i procenu rizika koju je učinio javni tužilac, ocenjuje dokaze i tvrdnje iz predloga tužioca i izjašnjenje lica kome je hitna mera izrečena. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, sud će produžiti hitnu meru, inače odbija predlog kao neosnovan. Rešenje o predlogu da produži hitnu meru sud donosi u roku od 24 časa.

Osnovi javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera mogu protiv rešenja osnovnog suda podneti žalbu višem sudu, u roku od tri dana. O žalbi odlučuje veće višeg suda, u roku od tri dana. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda.

Može, ali samo u pratnji policijskih službenika.

Ukoliko se nasilnik vrati u stan iako mu je izrečena hitna mera privremenog udaljenja iz stana ili prilazi žrtvi i kontaktira je a izrečena mu je zabrana prilaska i kontaktiranja, čini prekršaj i može biti kažnjen zatvorskom kaznom.

Ako nasilnik prekrši izrečenu hitnu meru, biće kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 60 dana.