Najčešća pitanja

Svaki postupak koji dovodi do nanošenja štete ili patnje fizičke, mentalne ili seksualne prirode, pretnje takvim postupcima, prinuda i drugi oblici ograničavanja slobode predstavljaju nasilje nad ženama. Ova definicija nalazi se u Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Pomenuta Konvencija je najvažniji međunarodni ugovor u oblasti prava žena. Republika Srbija ju je ratifikovala 1981. godine.

Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima ima različite oblike i manifestacije:

 

• Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….
• Seksualno nasilje je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin. …….
• Psihičko nasilje je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede… Specifičan oblik psihičkog nasilja je kontrolisanje žrtve praćenjem, odnosno uhođenjem, koje se ogleda u ponavljanju uznemiravanja i zastrašivanja.
• Ekonomsko nasilje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja, obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

Jeste, tačno je. Pružanje odnosno dobijanje besplatne pravne pomoći regulisano je Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći i odnosi se na lica koja ovo pravo nisu ostvarila prema drugim zakonima.

Prema ovom Zakonu, ako tražite besplatnu pravnu pomoć kao žrtva nasilja u porodici, onda to pravo imate bez obzira kakvo je vaše materijalno stanje.

Važno je da znate da Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne određuje eksplicitno slučajeve u kojima je moguće dobiti pravnu pomoć i podršku. Dakle, ne postoji „lista“ ili bilo kakav ograničen spisak slučajeva u kojima možete dobiti besplatnu pravnu pomoć. 

Zakon nabraja samo situacije kada pružanje besplatne pravne pomoći NIJE dozvoljeno. Ako vas zanima, navešćemo na koje se to postupke odnosi: 

1) privredne sporove;

2) postupak registracije pravnih lica;

3) postupak naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupak pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;

5) postupak u kojem bi vrednost pora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupak u kojem je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;

7) slučaj kada da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Žrtva nasilja može, po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć, u slučajevima kao što je npr. sastav tužbe za zaštitu od nasilja prema Porodičnom zakonu, zastupanja u tom postupku, a vrlo često to su tužbe kojima se obuhvati i razvod braka, vršenje roditeljskog prava, izdržavanje.

Može biti upućena na advokata radi podnošenja krivične prijave za krivično delo nasilje u porodici i zastupanja od strane advokata u toku pretkrivičnog i krivičnog postupka.

U principu, da. Međutim, da li će vam u praksi advokat biti i dodeljen zavisi od konkretne situacije i odluke organa uprave, kojem ste podneli zahtev. Organ uprave procenjuje da li je zastupanje pred sudom neophodno i da li će vam dodeliti zastupnika. Ukoliko organ proceni da vam je potrebna besplatna pravna pomoć, uputiće vas na pružaoca koji je prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći upisan u registar pružalaca besplatne pravne pomoći.

Nije. Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.

Morate da podnesete zahtev za besplatnu pravnu pomoć. Zahtev podnosite nadležnoj službi u opštinskoj ili gradskoj upravi, prema mestu svog prebivališta ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Zahtev možete podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje vi odredite. To lice uz zahtev mora da priloži dokaz o pravu zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.

Zahtev se podnosi na  posebnom  obrascu. Obrazac je u formi pitanja i ima prostor za odgovore. U obrazac ćete upisati osnovne podatke o sebi, naprimer, lično ime, prebivalište ili boravište i broj telefona ako imate / ako postoji. Opisaćete svoj problem, što jasnije i detaljnije umete, odnosno zbog čega tražite besplatnu pravnu pomoć.

Do obrasca možete doći na nekoliko načina:

1. Obrazac za besplatnu pravnu pomoć možete dobiti u zgradi opštinske/gradske uprave. Ako ne znate gde se nalazi kancelarija za besplatnu pravnu pomoć, obratite se portiru. Opština bi trebalo da ima određenu službu ili osobu za to i na portirnici su dužni da vam to kažu.

 

2. Obrazac je dostupan i na našem sajtu, kliknite na: https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/knowledgebase/obrazac-zahteva-za-odobravanje-besplatne-pravne-pomoci/ i možete ga skinuti i popuniti ručno ili direktno na internetu.

 

3. Ako nemate kompjuter ili niste vešti da skinete obrazac, možete se obratiti ženskoj grupi u vašem mestu koje će vam odštampati obrazac. Spisak organizacija koje pružaju podršku ženama koje su preživele nasilje u porodici možete videti na sledećem linku: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija

 

Popunjeni zahtev predajete u opštinskoj upravi organu nadležnom za besplatnu pravnu pomoć.

 

 

Ne. Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaćate taksu.

Bilo bi veoma dobro ako uz zahtev za besplatnu pravnu pomoć možete da dostavite i neku prateću dokumentaciju kojom dokazujete da trpite nasilje u porodici (čl. 4 st. 2 tačka 4 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći). To može biti kopija krivične prijave, zapisnik o obaveštenju primljenom od građana pred policijskom upravom, rešenje o izricanju hitne mere zaštite od nasilja u porodici ili bilo koji drugi dokaz.

Možete, naravno. Slobodno podnesite zahtev. Dovoljno je da u zahtevu navedete da tražite zaštitu od nasilja u porodici, opišite svoj slučaj odnosno problem i napišete ko je izvršilac nasilja, kao i u čemu se nasilje ogleda. Organ uprave je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, načini uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje. Osim advokata i služba besplatne pravne pomoći takođe je ovlašćena da vam pruži pravnu pomoć tako što će sačiniti sve prijave državnim institucijama koje je potrebno podneti.

Preporučujemo vam da, u slučaju da ste žrtva nasilja i da vam je potrebna zaštita, nasilje najpre prijavite policiji i / ili tužilaštvu, kako bi se prema izvršiocu nasilja izrekle mere zaštite od nasilja, a potom da zatražite besplatnu pravnu pomoć.

Organ uprave utvrđuje da li kao podnositeljka zahteva ispunjavate uslove za pružanje besplatne pravne pomoći uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena.

Organ uprave može od vas tražiti dopunsku dokumentaciju. Pri tom je dužan da vam odredi rok, u kojem ćete dostaviti dopunsku dokumentaciju, koji ne može biti kraći od osam dana. Molimo vas vodite računa o tome da ispoštujete dati rok, jer ako to ne učinite, smatraće se da ste odustali od zahteva.

Svi korisnici i korisnice besplatne pravne pomoći imaju ista prava, a na koji način će im biti pružena pravna pomoć ili podrška zavisi od svakog konkretnog slučaja.

Preporučujemo vam da u zahtevu za besplatnu pravnu pomoć navedete koju vrstu pomoći tražite: pravni savet, pisanje podneska (tužba, žalba, predlog…), da li želite da vam pravnu pomoć pružaju advokati / advokatice, iz kojeg razloga, da li vam je potreban punomoćnik/ca kao oštećenoj u krivičnom postupku i zašto.

Imate. Kao strankinja, odnosno državljanka druge države, zahtev za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu podnosite Ministarstvu pravde. Neophodno je da zahtev i dokumentaciju prevedete na srpski jezik. Ako to ne učinite, Ministarstvo ih neće ni razmatrati, samim tim vi svoj zahtev možete smatrati odbijenim.

Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Ako je organ uprave zatražio od vas dopunsku dokumentaciju, onda se rok od osam dana računa od dana kada ste dostavili dopunsku dokumentaciju (pod uslovom da ste to učinili).

Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnositeljku zahteva ili ako bi istekao rok u kome ona ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon prijema zahteva. Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen.

Ako je zahtev osnovan, organ uprave odobrava besplatnu pravnu pomoć i dostavlja vam rešenje o tome u određenim rokovima. Rešenjem ćete biti upućeni na pružaoca besplatne pravne pomoći koji je upisan u registar. Ako ste strankinja, a odobrena vam je besplatna pravna pomoć, Ministarstvo će vas u rešenju uputiti na pružaoca koji je upisan u registar pružalaca besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Vaš zahtev biće odbijen ako nisu ispunjeni ovim zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena ili ako kao podnositeljka zahteva uslovljavate pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku.

U svakom od ovih slučajeva, organ uprave je dužan da vam dostavi rešenje o odbijanju vašeg zahteva.

 

Imate pravo žalbe. Žalbu možete podneti Ministarstvu pravde, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam, odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen.

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Pružalac / Pružateljka besplatne pravne pomoći je lice, koje je ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i upisano je u registar, odnosno nalazi se na evidenciji pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Ako smatrate da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, ako ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, ako ne poštuje vaše dostojanstvo ili ako vam slučajno traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći imate pravo da podnesete pritužbu Ministarstvu, preko organa uprave.

Iz istih razloga može da se podnese pritužba i protiv pružaoca besplatne pravne podrške.

Pritužba treba da sadrži vaše lično ime i prebivalište ili boravište, ime pružaoca pomoći ili podrške, kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći i opis problema, koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći.

Pružalac / Pružateljka ima obavezu da podatke do kojih je došao / došla pružanjem besplatne pravne pomoći, posebno o korisniku, predmetu i postupku, tretira i čuva kao poverljive. Smatra se da pružalac / pružateljka nesavesno i neprofesionalno postupa ako koristi poverljive podatke na sopstvenu ili tuđu korist ili na štetu korisnice. Podaci o korisnici štite se saglasno zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Razumemo vaše pitanje. Punomoćnik iz reda advokata u krivičnom postupku, može vam biti dodeljen ukoliko imate status posebno osetljivog svedoka, koji je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku. Naime, ovaj zakon propisuje da svedoku, koji je “s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja, posebno osetljiv”, organ postupka može po, službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka / svedokinje, odrediti status posebno osetljivog svedoka/ svedokinje.

Ako smatra da je to potrebno radi zaštite interesa posebno osetljivog svedoka/svedokinje, organ postupka, javni tužilac, predsednik veća ili sudija pojedinac će doneti rešenje o postavljanju punomoćnika svedoku. Javni tužilac ili predsednik suda će postaviti punomoćnika, po redosledu, sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti.

Možete dobiti advokata i ako javni tužilac odustane od tužbe, a na njegovo mesto u ulozi tužilje stupate vi kao oštećena, pod uslovom da se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od više od 5 godina (Zakon o krivičnom postupku). U tom slučaju na vaš zahtev, može vam se dodeliti punomoćenik, ako je to u interesu postupka i ako vi kao oštećena, nemate dovoljno sredstava da snosite troškove zastupanja.

Napominjemo i da neke Sigurne kuće svojim korisnicama obezbeđuju besplatnu pravnu pomoć, koja obuhvata i zastupanje od strane advokata.

Nasilje u porodici možete prijaviti policiji  na brojeve telefona 192 i 0800 100 600, takođe možete prijaviti javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi. Nasilje može prijaviti i član vaše porodice, komšija i bilo koje drugo lice.

Prijava može biti preko telefona, lično odlaskom u instutuciju, zatim putem pošte ili mejla.

Ako želite da policija odmah interveniše, morate ostaviti podatke.

Međutim, prilikom prijavljivanja možete ostati i anonimni, u svakom slučaju prijava će biti razmatrana, jer su svi državni organi i ustanove obavezni da policiji ili javnom tužiocu prijave svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.

Želimo da vas ohrabrimo da prijavite nasilje u porodici. Ako još niste spremni za takvu odluku ili imate nekih dilema, preporučujemo vam da se javite nekoj od ženskih organizacija koje pružaju psihosocijalnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Kliknite ovde i naćićete spisak organizacija koje pružaju pomoć ženama koje trpe nasilje.

Razgovori su preko telefona, tako da možete ostati anonimni, razgovori se ne snimaju i možete zvati koliko god puta imate potrebu. Pošto nemaju vaše podatke, vaše sagovornice ne mogu prijaviti nasilje sve dok vi to ne budete želeli.

U slučaju da je podneta usmena ili pisana prijava protiv nasilnika i da postoji osnova sumnje da je izvršio krivično delo, zadržavanje je 4 sata.

Policija je dužna da sačini zapisnik o njegovom saslušanju

Ako, pak, policija izađe na lice mesta po pozivu, odnosno prijavi nasilja, zadržavanje učinioca može trajati najduže 6 sati – do donošenja rešenja o zadržavanju / pritvoru. Nakon toga, policija privodi osumnjičenog javnom tužiocu, koji može da ga zadrži najduže 48 sati.

Policijski službenici koji su doveli mogućeg počinioca nasilja u porodici dužni su da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika, koji je završio specijalizovanu obuku. On je nadležan da proceni rizik i na osnovu toga može da donese hitne mere zaštite.

 

 

Hitne mere su:

– mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i

– mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Naređenje o izricanju hitnih mera nasilniku donosi i uručuje nadležni policijski službenik, nakon procene neposredne opasnosti od nasilja u porodici i dovođenja nasilnika u nadležnu organizacionu jedinicu policije.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere istovremeno.

 

Hitna mera zaštite traje 48 h od trenutka uručenja naređenja. Međutim, sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.

 

Redosled je ovakav: Žrtva prijavljuje nasilje u porodici – policija privodi mogućeg nasilnika – nadležni policijski službenik, koji je završio specijalizovanu obuku, procenjuje rizik – ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, (-) donosi naređenje kojim učiniocu izriče hitnu meru.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere (mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj).

Nadležni policijski službenik dostavlja obaveštenje o izricanju hitnih mera zaštite osnovnom javnom tužiocu (-), centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtvu nasilja pismeno obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena.

 

Javni tužilac može zadržati osumnjičenog radi saslušanja i to najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. U tom periodu, prikupljaju se podaci o izvršenom delu. Javni tužilac dužan je da sačini zapisnik o saslušanju osumnjičenog. Napominjemo da prilikom saslušanja, osumnjičeni mora da ima branioca, bilo da ga sam angažuje bilo da mu branilac bude postavljen po službenoj dužnosti.

Osim toga, posle prijema obaveštenja o izricanju hitnih mera, osnovni javni tužilac vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, podnosi predlog sudu da se hitna mera produži.

Rok za podnošenje pomenutog predloga sudu je 24 časa od trenutka uručenja naređenja licu, kojem je izrečena hitna mera.

Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište/boravište žrtve.

Sud vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika i procenu rizika koju je učinio javni tužilac, ocenjuje dokaze i tvrdnje iz predloga tužioca i izjašnjenje lica kome je hitna mera izrečena. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, sud će produžiti hitnu meru, inače odbija predlog kao neosnovan. Rešenje o predlogu da produži hitnu meru sud donosi u roku od 24 časa.

Osnovi javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera mogu protiv rešenja osnovnog suda podneti žalbu višem sudu, u roku od tri dana. O žalbi odlučuje veće višeg suda, u roku od tri dana. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda.

Može, ali samo u pratnji policijskih službenika.

Ukoliko se nasilnik vrati u stan iako mu je izrečena hitna mera privremenog udaljenja iz stana ili prilazi žrtvi i kontaktira je a izrečena mu je zabrana prilaska i kontaktiranja, čini prekršaj i može biti kažnjen zatvorskom kaznom.

Ako nasilnik prekrši izrečenu hitnu meru, biće kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 60 dana.

Kršenje hitne mere zaštite možete prijaviti nadležnoj policijskoj upravi. Nakon što budete saslušani od strane nadležnog policijskog službenika, ukoliko isti oceni da postoje elementi prekršaja, podneće Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koje je prekršilo hitnu meru. Kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.

Individualni plan zaštite za svaku žrtvu ponaosob donosi Grupa za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnici osnovnog javnog tužilaštva, policijske uprave i centra za socijalni rad i koji bi trebalo da postoje za svaku opštinu/grad.

Individualni plan zaštite i podrške žrtvi trebalo bi da sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, ali i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna.

U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.

Mere zaštite moraju da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, spreče da se ono ponovi i zaštite prava žrtve. Mere podrške podrazumevaju da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.

Individualnim planom zaštite i podrške žrtvi određuju se izvršioci konkretnih mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti mera.

Osim po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, Republika Srbija može zaštititi žrtve i kazniti počinioce nasilja i prema Krivičnom zakoniku.

Evo koja krivična dela su navedena u Krivičnom zakoniku u vezi sa nasiljem u porodici, kao i vezi sa seksualnim nasiljem:

1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika);

2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);

3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika);

4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika);

5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);

6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);

7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika);

8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);

9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika);

10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);

11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);

12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika);

13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);

14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);

15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);

16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika);

17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika);

18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.

Nasilje u porodici je krivično delo.

Krivični zakonik propisuje da „ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.

Visina kazne za nasilnika prema Krivičnom zakoniku zavisi od vrste nasilja, načina na koji je učinjeno, posledica koje ostavlja na osobu, koja je pretrpela nasilje. Na primer, ako nasilnik koristi oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ako je usled krivičnog dela nasilja u porodici, žrtva teško povređena ili joj je narušeno zdravlje, kao i kada je nasilje učinjeno prema maloletnom licu, učinilac nasilja biće kažnjen zatvorom od dve do deset godina.

U slučaju smrti osobe koja je pretrpela nasilje, učinilac će biti kažnjen zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice, pri tom i maloletno lice, učinilac će biti kažnjen zatvorom najmanje deset godina.

Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Članom porodice, prema Krivičnom zakoniku, smatra se širok krug lica: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik.

Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Nakon prijave dela policiji, policijski službenik na osnovu dokaza kojima raspolaže sačinjava krivičnu prijavu i podnosi je nadležnom tužilaštvu. Time se okončava faza predistražnog postupka. Ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo nasilje u porodici, odnosno počinilo krivično delo, počinje istraga odnosno istražni postupak.

Istražni postupak pokreće nadležni tužilac.

Istražni postupak podrazumeva proces prikupljanja dokaza i podataka, koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili će postupak biti obustavljen.

Dokazi koji se prikupljaju odnose se na identitet učinioca, na dokaze za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i druge dokaze koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.

Tokom istražnog postupka, prema učiniocu dela, može se odrediti pritvor rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća. Prethodni postupk je istražni postupak koji se vodi pred nadležnim tužilaštvom, i prethodi sudskom postupku. Sudija za prethodni postupak je sudija koji donosi određene odluke u toku istražnog postupka, npr. odluku o pritvpru, o meri zabrane i sl.

Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana, ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.

Veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako se do isteka roka ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.

Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo i nakon toga postupak nastavlja da se vodi pred nadležnim sudom.

 

Da, možete prijaviti nasilje i javnom tužiocu. Možete to učiniti u pisanoj formi, usmeno ili drugim sredstvom. Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

 

Možete se obratiti i drugim organima, pravnim ili fizičkim licima poput lekara, centara za socijalni rad, a oni će umesto vas prijaviti krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, među kojima je i nasilje u porodici.

Ne samo da mogu nego se i moraju primenjivati istovremeno u istom događaju, kako bi se postigla delotvorna zaštita žrtve. Republika Srbija se I Konvencijom saveta Evrope o sprečavanju I borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici obavezala da mere zaštite I podrške zasnuje na integrisanom pristupu.

Državni organi i ustanove dužni su da štite podatke o ličnosti, prema zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

 

Za prikupljanje podataka sadržanih u evidencijama o nasilju nije potreban pristanak lica na koje se podaci odnose.