PRAVNE INFORMACIJE ZA ŽRTVE NASILJA

Imate. Kao strankinja, odnosno državljanka druge države, zahtev za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu podnosite Ministarstvu pravde. Neophodno je da zahtev i dokumentaciju prevedete na srpski jezik. Ako to ne učinite, Ministarstvo ih neće ni razmatrati, samim tim vi svoj zahtev možete smatrati odbijenim.

Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Ako je organ uprave zatražio od vas dopunsku dokumentaciju, onda se rok od osam dana računa od dana kada ste dostavili dopunsku dokumentaciju (pod uslovom da ste to učinili).

Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnositeljku zahteva ili ako bi istekao rok u kome ona ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon prijema zahteva. Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen.

Ako je zahtev osnovan, organ uprave odobrava besplatnu pravnu pomoć i dostavlja vam rešenje o tome u određenim rokovima. Rešenjem ćete biti upućeni na pružaoca besplatne pravne pomoći koji je upisan u registar. Ako ste strankinja, a odobrena vam je besplatna pravna pomoć, Ministarstvo će vas u rešenju uputiti na pružaoca koji je upisan u registar pružalaca besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Vaš zahtev biće odbijen ako nisu ispunjeni ovim zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena ili ako kao podnositeljka zahteva uslovljavate pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku.

U svakom od ovih slučajeva, organ uprave je dužan da vam dostavi rešenje o odbijanju vašeg zahteva.

Imate pravo žalbe. Žalbu možete podneti Ministarstvu pravde, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam, odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen.

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Pružalac / Pružateljka besplatne pravne pomoći je lice, koje je ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i upisano je u registar, odnosno nalazi se na evidenciji pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Nakon prijave dela policiji, policijski službenik na osnovu dokaza kojima raspolaže sačinjava krivičnu prijavu i podnosi je nadležnom tužilaštvu. Time se okončava faza predistražnog postupka. Ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo nasilje u porodici, odnosno počinilo krivično delo, počinje istraga odnosno istražni postupak.

Istražni postupak pokreće nadležni tužilac.

Istražni postupak podrazumeva proces prikupljanja dokaza i podataka, koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili će postupak biti obustavljen.

Dokazi koji se prikupljaju odnose se na identitet učinioca, na dokaze za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i druge dokaze koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.

Tokom istražnog postupka, prema učiniocu dela, može se odrediti pritvor rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća. Prethodni postupk je istražni postupak koji se vodi pred nadležnim tužilaštvom, i prethodi sudskom postupku. Sudija za prethodni postupak je sudija koji donosi određene odluke u toku istražnog postupka, npr. odluku o pritvpru, o meri zabrane i sl.

Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana, ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.

Veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako se do isteka roka ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.

Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo i nakon toga postupak nastavlja da se vodi pred nadležnim sudom.

Da, možete prijaviti nasilje i javnom tužiocu. Možete to učiniti u pisanoj formi, usmeno ili drugim sredstvom. Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

Možete se obratiti i drugim organima, pravnim ili fizičkim licima poput lekara, centara za socijalni rad, a oni će umesto vas prijaviti krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, među kojima je i nasilje u porodici.

Ne samo da mogu nego se i moraju primenjivati istovremeno u istom događaju, kako bi se postigla delotvorna zaštita žrtve. Republika Srbija se I Konvencijom saveta Evrope o sprečavanju I borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici obavezala da mere zaštite I podrške zasnuje na integrisanom pristupu.

Državni organi i ustanove dužni su da štite podatke o ličnosti, prema zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Za prikupljanje podataka sadržanih u evidencijama o nasilju nije potreban pristanak lica na koje se podaci odnose.