Ne. Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaćate taksu.
Kada se dogodi nasilje u porodici, državne institucije (policija, tužilaštva, sudovi, centri za socijalni rad, organi uprave, lekarske ustanove) dužne su da primenjuju širok opseg propisa koji štite osobu koja je preživela nasilje. Na ovoj stranici možete da se informišete o najvažnijim odredbama zakona koji se koriste u Republici Srbiji za zaštitu žrtava nasilja u porodici, partnerskog nasilja i seksualnog nasilja.
Glava osamnaesta KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE Silovanje Član 178 (1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili...
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici* ima za cilj da osigura efikasnu prevenciju nasilja u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici, i to kroz unapređivanje koordinacije i saradnje...
Porodični zakon* izričito zabranjuje nasilje u porodici, pod kojim podrazumeva fizičko, psihičko i seksualno nasilje, definiše člana porodice, garantuje pravo na zaštitu od nasilja u porodici i uređuje poseban parnični postupak za zaštitu od porodičnog...
Ne. Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaćate taksu.
Bilo bi veoma dobro ako uz zahtev za besplatnu pravnu pomoć možete da dostavite i neku prateću dokumentaciju kojom dokazujete da trpite nasilje u porodici (čl. 4 st. 2 tačka 4 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći). To može biti kopija krivične prijave, zapisnik o obaveštenju primljenom od građana pred policijskom upravom, rešenje o izricanju hitne mere zaštite od nasilja u porodici ili bilo koji drugi dokaz.
Možete, naravno. Slobodno podnesite zahtev. Dovoljno je da u zahtevu navedete da tražite zaštitu od nasilja u porodici, opišite svoj slučaj odnosno problem i napišete ko je izvršilac nasilja, kao i u čemu se nasilje ogleda. Organ uprave je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, načini uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje. Osim advokata i služba besplatne pravne pomoći takođe je ovlašćena da vam pruži pravnu pomoć tako što će sačiniti sve prijave državnim institucijama koje je potrebno podneti.
Preporučujemo vam da, u slučaju da ste žrtva nasilja i da vam je potrebna zaštita, nasilje najpre prijavite policiji i / ili tužilaštvu, kako bi se prema izvršiocu nasilja izrekle mere zaštite od nasilja, a potom da zatražite besplatnu pravnu pomoć.
Organ uprave utvrđuje da li kao podnositeljka zahteva ispunjavate uslove za pružanje besplatne pravne pomoći uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena.
Organ uprave može od vas tražiti dopunsku dokumentaciju. Pri tom je dužan da vam odredi rok, u kojem ćete dostaviti dopunsku dokumentaciju, koji ne može biti kraći od osam dana. Molimo vas vodite računa o tome da ispoštujete dati rok, jer ako to ne učinite, smatraće se da ste odustali od zahteva.
Svi korisnici i korisnice besplatne pravne pomoći imaju ista prava, a na koji način će im biti pružena pravna pomoć ili podrška zavisi od svakog konkretnog slučaja.
Preporučujemo vam da u zahtevu za besplatnu pravnu pomoć navedete koju vrstu pomoći tražite: pravni savet, pisanje podneska (tužba, žalba, predlog…), da li želite da vam pravnu pomoć pružaju advokati / advokatice, iz kojeg razloga, da li vam je potreban punomoćnik/ca kao oštećenoj u krivičnom postupku i zašto.
Kršenje hitne mere zaštite možete prijaviti nadležnoj policijskoj upravi. Nakon što budete saslušani od strane nadležnog policijskog službenika, ukoliko isti oceni da postoje elementi prekršaja, podneće Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koje je prekršilo hitnu meru. Kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Individualni plan zaštite za svaku žrtvu ponaosob donosi Grupa za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnici osnovnog javnog tužilaštva, policijske uprave i centra za socijalni rad i koji bi trebalo da postoje za svaku opštinu/grad.
Individualni plan zaštite i podrške žrtvi trebalo bi da sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, ali i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna.
U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.
Mere zaštite moraju da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, spreče da se ono ponovi i zaštite prava žrtve. Mere podrške podrazumevaju da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Individualnim planom zaštite i podrške žrtvi određuju se izvršioci konkretnih mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti mera.
Osim po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, Republika Srbija može zaštititi žrtve i kazniti počinioce nasilja i prema Krivičnom zakoniku.
Evo koja krivična dela su navedena u Krivičnom zakoniku u vezi sa nasiljem u porodici, kao i vezi sa seksualnim nasiljem:
1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika);
2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);
3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika);
4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika);
5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);
6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);
7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika);
8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);
9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika);
10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);
11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);
12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika);
13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);
14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);
15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);
16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika);
17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika);
18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.
Nasilje u porodici je krivično delo.
Krivični zakonik propisuje da „ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.
Visina kazne za nasilnika prema Krivičnom zakoniku zavisi od vrste nasilja, načina na koji je učinjeno, posledica koje ostavlja na osobu, koja je pretrpela nasilje. Na primer, ako nasilnik koristi oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je usled krivičnog dela nasilja u porodici, žrtva teško povređena ili joj je narušeno zdravlje, kao i kada je nasilje učinjeno prema maloletnom licu, učinilac nasilja biće kažnjen zatvorom od dve do deset godina.
U slučaju smrti osobe koja je pretrpela nasilje, učinilac će biti kažnjen zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice, pri tom i maloletno lice, učinilac će biti kažnjen zatvorom najmanje deset godina.
Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Članom porodice, prema Krivičnom zakoniku, smatra se širok krug lica: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik.
Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.