PRAVNE INFORMACIJE ZA ŽRTVE NASILJA

Svaki postupak koji dovodi do nanošenja štete ili patnje fizičke, mentalne ili seksualne prirode, pretnje takvim postupcima, prinuda i drugi oblici ograničavanja slobode predstavljaju nasilje nad ženama. Ova definicija nalazi se u Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Pomenuta Konvencija je najvažniji međunarodni ugovor u oblasti prava žena. Republika Srbija ju je ratifikovala 1981. godine.

Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima ima različite oblike i manifestacije:

• Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….
• Seksualno nasilje je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin. …….
• Psihičko nasilje je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede… Specifičan oblik psihičkog nasilja je kontrolisanje žrtve praćenjem, odnosno uhođenjem, koje se ogleda u ponavljanju uznemiravanja i zastrašivanja.
• Ekonomsko nasilje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja, obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

Jeste, tačno je. Pružanje odnosno dobijanje besplatne pravne pomoći regulisano je Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći i odnosi se na lica koja ovo pravo nisu ostvarila prema drugim zakonima.

Prema ovom Zakonu, ako tražite besplatnu pravnu pomoć kao žrtva nasilja u porodici, onda to pravo imate bez obzira kakvo je vaše materijalno stanje.

Važno je da znate da Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne određuje eksplicitno slučajeve u kojima je moguće dobiti pravnu pomoć i podršku. Dakle, ne postoji „lista“ ili bilo kakav ograničen spisak slučajeva u kojima možete dobiti besplatnu pravnu pomoć. 

Zakon nabraja samo situacije kada pružanje besplatne pravne pomoći NIJE dozvoljeno. Ako vas zanima, navešćemo na koje se to postupke odnosi: 

1) privredne sporove;

2) postupak registracije pravnih lica;

3) postupak naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupak pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;

5) postupak u kojem bi vrednost pora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupak u kojem je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;

7) slučaj kada da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Žrtva nasilja može, po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć, u slučajevima kao što je npr. sastav tužbe za zaštitu od nasilja prema Porodičnom zakonu, zastupanja u tom postupku, a vrlo često to su tužbe kojima se obuhvati i razvod braka, vršenje roditeljskog prava, izdržavanje.

Može biti upućena na advokata radi podnošenja krivične prijave za krivično delo nasilje u porodici i zastupanja od strane advokata u toku pretkrivičnog i krivičnog postupka.

Nasilje u porodici možete prijaviti policiji  na brojeve telefona 192 i 0800 100 600, takođe možete prijaviti javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi. Nasilje može prijaviti i član vaše porodice, komšija i bilo koje drugo lice.

Prijava može biti preko telefona, lično odlaskom u instutuciju, zatim putem pošte ili mejla.

Ako želite da policija odmah interveniše, morate ostaviti podatke.

Međutim, prilikom prijavljivanja možete ostati i anonimni, u svakom slučaju prijava će biti razmatrana, jer su svi državni organi i ustanove obavezni da policiji ili javnom tužiocu prijave svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.

Želimo da vas ohrabrimo da prijavite nasilje u porodici. Ako još niste spremni za takvu odluku ili imate nekih dilema, preporučujemo vam da se javite nekoj od ženskih organizacija koje pružaju psihosocijalnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Kliknite ovde i naćićete spisak organizacija koje pružaju pomoć ženama koje trpe nasilje.

Razgovori su preko telefona, tako da možete ostati anonimni, razgovori se ne snimaju i možete zvati koliko god puta imate potrebu. Pošto nemaju vaše podatke, vaše sagovornice ne mogu prijaviti nasilje sve dok vi to ne budete želeli.

U slučaju da je podneta usmena ili pisana prijava protiv nasilnika i da postoji osnova sumnje da je izvršio krivično delo, zadržavanje je 4 sata.

Policija je dužna da sačini zapisnik o njegovom saslušanju

Ako, pak, policija izađe na lice mesta po pozivu, odnosno prijavi nasilja, zadržavanje učinioca može trajati najduže 6 sati – do donošenja rešenja o zadržavanju / pritvoru. Nakon toga, policija privodi osumnjičenog javnom tužiocu, koji može da ga zadrži najduže 48 sati.

Policijski službenici koji su doveli mogućeg počinioca nasilja u porodici dužni su da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika, koji je završio specijalizovanu obuku. On je nadležan da proceni rizik i na osnovu toga može da donese hitne mere zaštite.

Hitne mere su:

– mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i

– mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Naređenje o izricanju hitnih mera nasilniku donosi i uručuje nadležni policijski službenik, nakon procene neposredne opasnosti od nasilja u porodici i dovođenja nasilnika u nadležnu organizacionu jedinicu policije.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere istovremeno.

Hitna mera zaštite traje 48 h od trenutka uručenja naređenja. Međutim, sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.