Trpim fizičko nasilje godinama, još nisam prijavljivala jer se plašim šta me posle toga čeka. Moram dobro da osmislim kako da se zaštitim kad prijavim i odem iz kuće. Pročitala sam ona pitanja i odgovore na vašem sajtu koji se odnose na žrtve nasilja. Svakakva pitanja bih imala da postavim, ali za sada me insteresuje ovo:
U kom roku od moje prijave mora da zaseda taj tim koji donosi plan zaštite? Da li svako prijavljen kao žrtva dobija taj individualni plan zaštite? Kako ću znati kad sam na dnevnom redu tog tima i da li moraju da me pozovu, kako će oni znati koliko sam ja ugrožena i da li imam ili nemam gde da se sklonim? Ako sastanku ne prisustvujem, kako ću znati koji su plan osmislili za mene? Šta taj plan uopšte može da predviđa, kakvu zaštitu? … Kao što vidite, imam dosta nejasnoća oko toga, pa molim za odgovore i hvala unapred.
1 Odgovor
Poštovana, pre svega hvala Vam na postavljenom pitanju. Jako nam je žao što ste žrtva nasilja i nadamo se da ćemo Vam pomoći informacijama koje Vam u nastavku prosleđujemo.
Prvi korak u borbi protiv nasilja u porodici je prijava nasilja. Nakon toga postoji niz mera u cilju zaštite žrtve nasilja, a ukoliko se žrtva oseća nesigurno, postoji mogućnost smeštanja žrtve u Prihvatilište za žene žrtve nasilja.
Radi ostvarivanja ovih prava, morate prijaviti nasilje policiji.
Hitne mere koje nakon prijave nasilja izriče policijski službenik zavisno od procene rizika mogu biti mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.
Ove mere mogu biti produžene na predlog tužilaštva od strane suda na period od 30 dana. Podnošenjem tužbe radi određivanja mera zaštite, mere koje predviđa Porodični zakon mogu biti na snazi i godinu dana od dana pravnosnažnosti presude i mogu biti produžene.
Shodno odredbama Porodičnog zakona , mere zaštite od nasilja u porodici mogu biti višestruke, tako da sud može izdati nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdati nalog za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje. Po prijemu procene rizika kojom je ustanovljena neposredna opasnost od nasilja u porodici, grupa za koordinaciju i saradnju izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi, koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, ali i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna.
U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi žrtva može prisustvovati , ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje, mada je ovo u praksi retko primenljivo.
Mere zaštite moraju da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, spreče da se ono ponovi i zaštite prava žrtve, a mere podrške da omoguće da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Individualnim planom zaštite i podrške žrtvi određuju se izvršioci konkretnih mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera. Plan predviđa konkretene korake koje će svaka od institucija preduzeti u cilju zaštite žrtve nasilja.
Samom prijavom nasilja , odmah se uključuje u rad nadležni Centar za socijalni rad‚ te se odmah po prijavi obavlja razgovor sa voditeljem slučaja i stručnim timom koji procenjuje rizik od ponavljanja nasilja i predlaže mere, obaveštava žrtvu o pravima. Na taj način , prvo policijski službenik procenjuje nivo ugroženosti, nakon toga radnik Centra za socijalni rad i grupa za koordinaciju i saradnju.
Svakom prijavom nasilja u porodici policiji, uključuje se nadležni Centar za socijalni rad , i grupa za koordinaciju i saradnju pravi individualni plan zaštite.
U Srbiji postoji veliki broj specijalizovanih ženskih udruženja, te ako osećate potrebu za emotivnom podrškom slobodno se možete obratiti za psihološko-socijalnu podršku nekoj od ženskih organizacija koje možete pronaći na linku https://www.zeneprotivnasilja.net/ . Nakon što kliknete na ovaj link, na prvoj strani sajta videćete mapu nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu, individualnu podršku ženama koje su preživele nasilje. Jednim klikom na željeni grad pojaviće se kontakt telefoni organizacija kojima možete da se obratite.
Pored toga Vas upućujemo i na link https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/pomoc-po-gradovima/ na kojem možete pronaći kontakt službe besplatne pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave u kojoj imate prebivalište ili boravište, te kontaktiranjem službe dobićete najsveobuhvatnije informacije o rešavanju Vašeg problema.
Sva pitanja u vezi sa podnošenjem zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći, kao i primer popunjenog zahteva možete pronaći na sledećim linkovima: https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/knowledgebase/obrazac-zahteva-za-odobravanje-besplatne-pravne-pomoci/
i https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/najcesca-pitanja/ .
Srdačni pozdravi!
Napomena:
Ovaj odgovor sadrži opšte informacije. Sve bliže opšte pravne informacije, pravni savet ili pravnu pomoć možete dobiti obraćanjem službi pravne pomoći u lokalnoj samoupravi u svom mestu.