Nasilje u porodici možete prijaviti policiji na brojeve telefona 192 i 0800 100 600, takođe možete prijaviti javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi. Nasilje može prijaviti i član vaše porodice, komšija i bilo koje drugo lice.
Prijava može biti preko telefona, lično odlaskom u instutuciju, zatim putem pošte ili mejla.
Ako želite da policija odmah interveniše, morate ostaviti podatke.
Međutim, prilikom prijavljivanja možete ostati i anonimni, u svakom slučaju prijava će biti razmatrana, jer su svi državni organi i ustanove obavezni da policiji ili javnom tužiocu prijave svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Želimo da vas ohrabrimo da prijavite nasilje u porodici. Ako još niste spremni za takvu odluku ili imate nekih dilema, preporučujemo vam da se javite nekoj od ženskih organizacija koje pružaju psihosocijalnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Kliknite ovde i naćićete spisak organizacija koje pružaju pomoć ženama koje trpe nasilje.
Razgovori su preko telefona, tako da možete ostati anonimni, razgovori se ne snimaju i možete zvati koliko god puta imate potrebu. Pošto nemaju vaše podatke, vaše sagovornice ne mogu prijaviti nasilje sve dok vi to ne budete želeli.
U slučaju da je podneta usmena ili pisana prijava protiv nasilnika i da postoji osnova sumnje da je izvršio krivično delo, zadržavanje je 4 sata.
Policija je dužna da sačini zapisnik o njegovom saslušanju
Ako, pak, policija izađe na lice mesta po pozivu, odnosno prijavi nasilja, zadržavanje učinioca može trajati najduže 6 sati – do donošenja rešenja o zadržavanju / pritvoru. Nakon toga, policija privodi osumnjičenog javnom tužiocu, koji može da ga zadrži najduže 48 sati.
Policijski službenici koji su doveli mogućeg počinioca nasilja u porodici dužni su da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika, koji je završio specijalizovanu obuku. On je nadležan da proceni rizik i na osnovu toga može da donese hitne mere zaštite.
Hitne mere su:
– mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i
– mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Naređenje o izricanju hitnih mera nasilniku donosi i uručuje nadležni policijski službenik, nakon procene neposredne opasnosti od nasilja u porodici i dovođenja nasilnika u nadležnu organizacionu jedinicu policije.
Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere istovremeno.
Hitna mera zaštite traje 48 h od trenutka uručenja naređenja. Međutim, sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.
Redosled je ovakav: Žrtva prijavljuje nasilje u porodici – policija privodi mogućeg nasilnika – nadležni policijski službenik, koji je završio specijalizovanu obuku, procenjuje rizik – ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, (-) donosi naređenje kojim učiniocu izriče hitnu meru.
Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere (mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj).
Nadležni policijski službenik dostavlja obaveštenje o izricanju hitnih mera zaštite osnovnom javnom tužiocu (-), centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtvu nasilja pismeno obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena.
Javni tužilac može zadržati osumnjičenog radi saslušanja i to najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. U tom periodu, prikupljaju se podaci o izvršenom delu. Javni tužilac dužan je da sačini zapisnik o saslušanju osumnjičenog. Napominjemo da prilikom saslušanja, osumnjičeni mora da ima branioca, bilo da ga sam angažuje bilo da mu branilac bude postavljen po službenoj dužnosti.
Osim toga, posle prijema obaveštenja o izricanju hitnih mera, osnovni javni tužilac vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, podnosi predlog sudu da se hitna mera produži.
Rok za podnošenje pomenutog predloga sudu je 24 časa od trenutka uručenja naređenja licu, kojem je izrečena hitna mera.
Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište/boravište žrtve.
Sud vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika i procenu rizika koju je učinio javni tužilac, ocenjuje dokaze i tvrdnje iz predloga tužioca i izjašnjenje lica kome je hitna mera izrečena. Ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, sud će produžiti hitnu meru, inače odbija predlog kao neosnovan. Rešenje o predlogu da produži hitnu meru sud donosi u roku od 24 časa.
Osnovi javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera mogu protiv rešenja osnovnog suda podneti žalbu višem sudu, u roku od tri dana. O žalbi odlučuje veće višeg suda, u roku od tri dana. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda.
Može, ali samo u pratnji policijskih službenika.
Ukoliko se nasilnik vrati u stan iako mu je izrečena hitna mera privremenog udaljenja iz stana ili prilazi žrtvi i kontaktira je a izrečena mu je zabrana prilaska i kontaktiranja, čini prekršaj i može biti kažnjen zatvorskom kaznom.
Ako nasilnik prekrši izrečenu hitnu meru, biće kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 60 dana.
Kršenje hitne mere zaštite možete prijaviti nadležnoj policijskoj upravi. Nakon što budete saslušani od strane nadležnog policijskog službenika, ukoliko isti oceni da postoje elementi prekršaja, podneće Prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koje je prekršilo hitnu meru. Kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Individualni plan zaštite za svaku žrtvu ponaosob donosi Grupa za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnici osnovnog javnog tužilaštva, policijske uprave i centra za socijalni rad i koji bi trebalo da postoje za svaku opštinu/grad.
Individualni plan zaštite i podrške žrtvi trebalo bi da sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, ali i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna.
U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.
Mere zaštite moraju da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, spreče da se ono ponovi i zaštite prava žrtve. Mere podrške podrazumevaju da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Individualnim planom zaštite i podrške žrtvi određuju se izvršioci konkretnih mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti mera.
Osim po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, Republika Srbija može zaštititi žrtve i kazniti počinioce nasilja i prema Krivičnom zakoniku.
Evo koja krivična dela su navedena u Krivičnom zakoniku u vezi sa nasiljem u porodici, kao i vezi sa seksualnim nasiljem:
1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika);
2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);
3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika);
4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika);
5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);
6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);
7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika);
8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);
9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika);
10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);
11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);
12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika);
13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);
14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);
15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);
16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika);
17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika);
18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.
Nasilje u porodici je krivično delo.
Krivični zakonik propisuje da „ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.
Visina kazne za nasilnika prema Krivičnom zakoniku zavisi od vrste nasilja, načina na koji je učinjeno, posledica koje ostavlja na osobu, koja je pretrpela nasilje. Na primer, ako nasilnik koristi oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je usled krivičnog dela nasilja u porodici, žrtva teško povređena ili joj je narušeno zdravlje, kao i kada je nasilje učinjeno prema maloletnom licu, učinilac nasilja biće kažnjen zatvorom od dve do deset godina.
U slučaju smrti osobe koja je pretrpela nasilje, učinilac će biti kažnjen zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice, pri tom i maloletno lice, učinilac će biti kažnjen zatvorom najmanje deset godina.
Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Članom porodice, prema Krivičnom zakoniku, smatra se širok krug lica: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik.
Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Nakon prijave dela policiji, policijski službenik na osnovu dokaza kojima raspolaže sačinjava krivičnu prijavu i podnosi je nadležnom tužilaštvu. Time se okončava faza predistražnog postupka. Ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo nasilje u porodici, odnosno počinilo krivično delo, počinje istraga odnosno istražni postupak.
Istražni postupak pokreće nadležni tužilac.
Istražni postupak podrazumeva proces prikupljanja dokaza i podataka, koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili će postupak biti obustavljen.
Dokazi koji se prikupljaju odnose se na identitet učinioca, na dokaze za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i druge dokaze koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.
Tokom istražnog postupka, prema učiniocu dela, može se odrediti pritvor rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća. Prethodni postupk je istražni postupak koji se vodi pred nadležnim tužilaštvom, i prethodi sudskom postupku. Sudija za prethodni postupak je sudija koji donosi određene odluke u toku istražnog postupka, npr. odluku o pritvpru, o meri zabrane i sl.
Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana, ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.
Veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako se do isteka roka ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.
Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo i nakon toga postupak nastavlja da se vodi pred nadležnim sudom.
Da, možete prijaviti nasilje i javnom tužiocu. Možete to učiniti u pisanoj formi, usmeno ili drugim sredstvom. Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.
Možete se obratiti i drugim organima, pravnim ili fizičkim licima poput lekara, centara za socijalni rad, a oni će umesto vas prijaviti krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, među kojima je i nasilje u porodici.
Ne samo da mogu nego se i moraju primenjivati istovremeno u istom događaju, kako bi se postigla delotvorna zaštita žrtve. Republika Srbija se I Konvencijom saveta Evrope o sprečavanju I borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici obavezala da mere zaštite I podrške zasnuje na integrisanom pristupu.
Državni organi i ustanove dužni su da štite podatke o ličnosti, prema zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Za prikupljanje podataka sadržanih u evidencijama o nasilju nije potreban pristanak lica na koje se podaci odnose.